Жена двадесетога века

59

чела ја огледао да приберем на другом месту, само је збир веровања једнаких у свим религијама. Она искључује само нетрпљивост.

Кад би се проучила упоредо сва удружења (конгрегације) људи и удружења жена у католичкој цркви која је велики и потпуни господар тајненога живота, нашло би се међу женама врло много основатељака и врло снажних реформаторака. Женских редова има три врсте: мислиље, учиље, и двориље. Редови учиља и двориља претежу. У већини су оба та карактера, као на прилику у сестара Светог Вићентија Депола, које држе школе, служе у болницама, и носе помоћ и у куће невољницима. Може се рећи да у свакој жени има по једна учитељица, и по једна милосрдна сестра. Светске жене имају мање прилике у Француској бавити сео школама него у Енглеској, где оне свуда имају своје недељне школе. Ми овде имамо манастире, којих је мноштво и, од 1867, имамо комуналне школе за женску децу у свим селима. Ваља поменути и заводе за сирочад, и заједничке радионице. Жене световне и калуђерице чешће се срегају него што се мисли код постеље болесника, и по становима сиромаха. Увек има понешто да се пронађе и да се унесе. Ноћна склоништа последњи је створ љубави према ближњем.