Жена и социјализам

ЖЕНА У ПРОШЛОСТИ

Жена и радник имају заједничко то што су угњетени. Облици овога угњетавања мењали су се у току времена и у различним земљама, али је угњетавање остало. У току историског развитка угњетени су чешће постајали свесни тога, и то је водило изменама и ублажавању њиховога стања, али правилно схватање узрока овог угњетавања и код жене као и код радника резултат је тек наших дана. Требало је најпре сазнати суштину друштва и законе по којима се оно развија, па тек онда да се јави покрет који ће имати изгледа да отклони ове неправедне односе. Обим и дубина једног таквог покрета зависе од количине увиђавности и слободе кретања којом запостављени редови располажу. И у једном и у другом погледу жена заостаје иза радника како по нарави и веспитању тако и по својој слободи. Поред тога: положај који вековима траје постаје најзад навика, а наслеђе и васпитање чине да то изгледа „природно.“ Отуда жена још и данас сматра свој потчињени положај као нешто што се само по себи разуме, и није јој лако објаснити да је тај положај недостојан и да она мора радити да постане са човеком равноправан и у сваком погледу раван члан друштва.

Али ма колико било сличности у положају жене и радника, жена има према раднику једно преимућство: она је прво људско биће које је лишено слободе и самосталности. Жена је постала робиња пре но што је и било робова.