Жена и социјализам

је прекривао најстарију историју развитка нашег рода, почео је скидати својим испитивањем после Бахофена велики број учених људи као Тајлер, Мак Ленан, Лебок и т. д Овима се придружује својим темељним делом Морган, кога је опет допунио Фридрих Енгелс низом историских чињеница економске и политичке природе, а у најновије време Кунов делом потврдио а делом исправио. =

Јасна и одсечна излагања која је Фридрих Енгелс, ослањајући се на Моргана, дао у своме изврсноме спису просула су у изобиљу светлости на многе неразумљиве и непојамне појаве у животу народа вишег и нижег културног развитка. Тек смо сада стекли прави појам о постепеном саграђивању и подизању људског друштва у току времена. Из тога се видело да су се сва наша досадања схватања брака, породице и државе заснивала на потпуно погрешним погледима, да су престављала слику маште којој је оскудевао сваки ослонац у стварности.

А што је доказано за брак, породицу и државу,

· вреди специјално и за улогу жене, која је у разним пе-

риодима развића заузимала извесан положај који је такође битно оступао од онога што јој се као „вечно“ приписује.

Морган, коме се Енгелс придружује, дели досадашњу историју човечанства у три главне епохе: дивљаштво, варварство и цивилизацију. Обе прве епохе дели опет на нижи, средњи и виши ступањ, јер се ти ступњеви разликују по извесним основним поправкама у при-

“ Бахофенова књига изашла је 1861. под насловом: Паз Ми(еттес ЋЕ те Опбегаџећипе Шег Фе бупакоктане Чег а ел ХуејЕ пасћ тег гебејбхеп ита тесћ ећеп Ма. Уб боат, падање Кгаја Ноштатп. — Темељно Морганово дело изашло је у немачком преводу под именом: Оле Птеезе ећај. пбетапећипееп ђег (ел Рогбаећи ве Чег Мепзећћећ ал5 Чег МПаћен Фагећ Фе Ватђатећ жиг у ланоп, у издању Ј. Н. У. леви. ЗЕа еагб 1991. У истом издању изашло је: Бег Отзртцте Чег Раптиће, (ез Реуабејег ел ишиз пала дез 5баа а. Пт Алае из ап Бемја Н. Могеалт 5 Когаећипееп. Моп Рмедмећ Епееј5. (Српски превод овога дела излазио је у часопису „Омладини“. Пр.) Даље: је Уемуапа већа а - ОвгеатзаНопеп Чег Апзбтајћегег. Елп. Вемтаа липе Вобује аипезеевећтећве ем Ратие. Уоп Непилећ Сипом, 1894.