Жена и социјализам

312

држи један одбор капиталиста коме је задатак да цеди и пљачка публику. Једна шачица монополиста наметне се друштву за господаре: она му диктира цене еспапа а радницима услове награда и живота.

Овај развитак показује колико је приватни подузетник постао. излишним, као и то да је производња којом управља цела нација и људска интернационала постала циљ коме друштво корача. Само са том равликом што продукција и дистрибуција, најзад једном организовани, неће припадати, као дантлс, капшитллистачкој класи него ће припадаши целлни.

Ова привредна револуција, коју буржоаско друштво гони рапидном брзином врхунцу њенога развитка, бива пооштрована све новим и новим важним процесима. Док североамеричка конкуренција, која се нагло повећава, потискује Европу сваке године све више са њених потрошачких области па на!зад и са њене потрошачке пијаце, дотле се подижу и непријатељи на Истоку, који из дана у дан чине све крштичнијим привредни положај целога света.

Конкуренција нагони капиталиста да јури по целој земаљској кугли, како то Комунистички Манифест каже. Он непрестано вреба нове потрошачке области, тојест земље са народима кол којих он може продати своје еспапе и изазвати нове потребе. Једну страну те тежње показује ревност којом последњих деценија разне државе хитају колонијама, а нарочито Немачка, која је истина успела да окупира велике области, али насељене народима на најпримитивнијем културном ступњу, који не "осећају нимало веће потребе за европским еспагима. Друга страна ове тежње. састоји се у томе да се модерна капиталистичка култура унесе у оне народе који већ стоје на једном вишем културноме ступњу, али су се досад више или мање оштро одупирали продирању модернога развитка. Тако например Индијанци, Јапанци и пре свега Кинези. Ту су у питању народи који обухватају више од једне трећине целокупнога становништва земљине кугле, али и такви = као што су то Јапанци већ показали –- који су, чим им је дат подстицај и пример, сами у стању да код себе развијају капиталистички

А Ри аанЕ