Жена и социјализам

1

| | –

2 А 4

– 915

у злочин, и друштво устаје на свој начин против тога, не могући, међутим, ни најмање да измени ствар. Повећавање броја лица што живе од тих посредничких радова има много рђавих последица. Ма да ти људи највећим делом имају великих напора и брига у своме раду, они су у већини једна класа паразита чија је служба непродуктивна и која исто тако живи од продукта рада других као год подузетничка класа. Поскупљивање животних намирница јесте неизбежна последица посредничке трговине. Оне поскупљавају толико да често пута стају два или више пута већу цену од оне коју произвођач за њих добија.“ А ако велико поскупљивање еспапа није за препоруку и није могућно, јер се тада ограничава њихова потрошња, онда се прибегава фалсификовању животних намирница и јексик мери и тежини, да би се дошло до добити која се на други начин не може постићи. Хемичар Швалшје каже да су му од разних начина за фалсификовање животних намирница познати: за кафу 32 начина, вино 30, чоколаду 28, брашно 24, ракију 23, хлеб 20, млеко 19, масло 10, маслиново уље

# Тако Ог. Е. Саке, у својој књизи „Кућна индустрија у Тирингији“, износи између осталог и то да су 1869 године радници произвели 24412 милиона писаљки ва укупну суму најамнице од 122000 до 200000 форлати, а да се продајна цена из последње руке попела, на 1200000 форинти, дакле шест пута више од онога што је произвођач добио. У лето 1888, за пет центи сомовине плаћало се из прве руке 5 марака. Ситничар је гросисти плаћао 15 марака, а публика ситничару 125 марака. Исто се тако уништавају масе животних намирница зато што њихове цене не исплађују трошкове око транспорта. Тако нпр. у годинама пребогатог лова харинти читаве лађице ове рибе бивају употребљаване за ђубрење земље, док се у суседству налази толики број људи који не могу да купе ни једне харинге. Слично овоме десило се у Калифорнији године 1892 приликом једне пребогате жетве кромпира. Године 1901. кад су се цене шећеру сасвим спустиле, један стручни лист озбиљно је предложио да се један део готовог пренагомиланог шећера баци у воду и уништи, да би се цене подигле. Познато је, исто тако, да је Шарл Фуријеру дало подстицаја за његов социјетарни друштвени систем то што му је као шегрту једне трговачке-"радње у Тулону било наређено да потопи у море једну лађу пиринча, само да би на тај начин дене скочиле. Он је у себи рекао да једно друштво које се лаћа тако варварских и безумних мера мора имати лажу подлогу, н тако је постао социјалист, ;

ак рај)

=== ћу

орања а: 5

=.