Жена и социјализам

у Еј У) ~

325

Године 1895, фидеикомисом везана сопственост у Пруској обухватала је у 1045 фидеикомиса ареал од 2121636 хектара или 6,09 целокупне површине сеоскога земљишта. 1045 фидеикомиса налазе се у рукама 939 сопственика, и то њихово фидеикомисарно имање веће је за 206000 хектара од краљевине Виртемберга, која у округлом има 1915000 хектара. Средња и крупна својина, разуме се, има интереса да се одржи постојеће стање. Другачије ствар стоји са ситном својином, која би из рационалнога преображаја односа извукла за се великих користи. У природи је ствари да крупна својина тежи да се све више и више увећава и да приграби себи свеколику сељачку земљу која јој само падне шака, тако у Горњој Шлезији, Лаузицу, великом херцоштву Хесену итд. области у којима се сваки час и у великом броју објављује куповина сељачких имања.

У Аустрији крупни посед земљишта влада много више но и у Немачкој одн. Пруској. Овде је поред племства и буржоазије католичка црква та која је обезбедила себи главни део у пљачки земљишта. Исто је тако у Аустрији у пуном јеку и избацивање сељака са њихових имања. У Штајерској, Тиролу, Салцбургу, Горњој и Доњој Аустрији, Судетима, упињу са свим средствима да сељаке потисну са њиховог раднога земљишта те да сељачку земљу претворе у господарско добро. Исти призор који су некада показивали Скотска и Ирска одиграва се сада у најлепшим пределима Аустрије. Појединци, као годи удружења, купују огромне комплексе земљишта, а оно што се за сада не може купити закупљује се, да би се претворило у ловачке области. Нови господари препрече сваки приступ долинама, висовима и засеоцима, а тврдоглави сопственици појединих равница и шума који неће да се покоравају ћефовима господе бивају приморавани свима могућим шиканама да своје имање продају богатим сопственицима шума. Старо култивисано земљиште, које је столећима исхрањивало толике генерације претвара се у дивљину по којој се шире јеленови и срне, док планински врхови, које капиталист племић или буржоа називље својом сопственошћу, постају станом гемза. Митаве општине допадају сиротиње, јер им је онемогу-