Жена и социјализам

све гушће, начин привређивања организује капиталистички, не би ли се произвела потребна количина хране. То се понајпре показује у Белгији, која је индустриски веома развијена. По Аппцајте збанзнаџе, који је Емил Вандервелд цитирао у једном чланку: „Својина земљишта у Белгији у периоду од 1834—1899,““ однос је овакав: Искључиво су газдинства испод 5 хектара, а нарочито она испод 2 хектара, та чији је број опао. Газдинства чијим обим износи преко 10 хектара порасла су напротив на 3789. Концентрација својине над земљиштем, која _ одговара напредовању крупнога газдинства и рационалнога сточарства, појављује нам се овде у сасвим јасном облику. Од 1880 настало је једно кретање које је сасвим обрнуто ономе од 1866—-1880. Док је још године 1880 било 910319 пољопривредних газдинстава, године 1895 било их је још само 829625, а то је опадање за 80771 газдинство = 9 процената у току од 15 година. И то, целокупан број овог опадања важи само за газдинства која имају мање од 5 хектара; док су се газдинства од 5—10 хектара умножила за 675, од 10—20 хектара за 2168, од 20—80 хектара за 414, од 30—40 хектара за 164, од 40—50 хектара за 187, преко 50 хектара за 181 газдинство.

Стање земљишта и његова обрада од највеће су важности за развитак наше културе. Од земљишта и његових производа зависи у првоме реду егзистенција становништва. Земљиште се не може по људској вољи умножавати; у толико је од веће важности за све како се оно обрађује и експлоатише. Немачкој, чије становништво расте годишње за 750000 душа отприлике, на- ' рочито је потребан велики увоз хлеба и меса, ако се хоће да цене најнужнијих намирница буду бар колико толико приступачне. 6

Али се овде јављају оштри, супротни интереси између становништва које се бави земљорадом и индустријом. Становништво које не живи од земљорада има интереса да добије јефтине животне намирнице, јер од тога зависи њихово напредовање као људи, а исто тако м као |;

# Атећу (пе зосјаје безебловђипе цпа бана к, 15. Вапа, 5. 436.

ера др га а угине

= Па