Жена и социјализам

934

на толики отпор као да од тога зависи опстанак друштва. А ако им се после бескрајних борби очула по која концесија, оне се онда кревеље као да су принеле на жртву велики део свога имања. Исто тако тврдоглав отпор оне показују кад се ради на томе да се угњетене класе формално признају као равноправне и да се, нпр. у питањима уговора рада, преговара са њима као са равноправнима. -

Овај отпор чак и поводом најпростијих ствари и најприроднијих захтева само потврђује оно старо правило искуства: да се ниједна владајућа класа не може убедити разлозима ако је на увиђавност и на попуштање не нагна сила околности. А сила околности састоји се у све већој свести коју код угњетених изазива развитак наших односа. Класне супротности постају све оштрије, видније и опипљивије. Угњетене и експлоатисане класе долазе до сазнања да се ово што постоји не може одржати, оне се све више буде и једновремено са тим све заповедније захтевају да се односи измене и прилагоде људским потребама. Ово сазнање, захватајући све шире и шире кругове, осваја најпосле огромну већину друштва, која има најнепосреднијега пншереса да се шај преображај изврши. А у колико више расте свест код масе да се више не може одржавати ово што постоји и сазнање да је нужна промена друштва из основа, у шолико више слаби ошпорна способност владајуће класе чија се моћ заснива на незнању и неувиђавностши угњешених и ексилоашисаних класа. Ово узајамно дејство очевидно је, и због тога се мора сматрати као добродошло све што развија тај однос у овоме смислу. Према крупно · капиталистичкоме напредовању на једној страни, одржава равнотежу на другој страни све развијенија свест маса о противречности у којој стоји данашње друштвено уређење са срећом огромне већине народа. И ако решење и уништење друштвених супротности стаје крупних жртава и великих напора, то решење ће се наћи одмах онога момента кад супротности достигну врхунац свога развитка, коме оне тако рапидно јуре.

Мере којих се треба латити у појединим фазама

а

пара