Жена и социјализам

' ; " + 4 2 а:

348

да би дошли до што је могућно већег ћара. Хоће се да се регулисањем производње траже од публике толике цене

до којих се никад не би дошло у конкурентској борби

између појединих подузетника. Обоганава се, дакле, на рачун потрошача, који морају плаћати тражену цену за један производ који им је потребан. А као год што иду на штету потрошача, картели, трестови итд. иду исто тако и на штету радника. Кад подузетници регулишу производњу, један део чиновника и радника постаје излишним, и, да би могао живети, он конкурише својим друговима радећи за мању надницу. Сем тога, социјална моћ картела тако је велика да су и саме радничке ор: ганизације врло мало пута у стању дати им отпора, или уопште и нису то у стању. Подузетници дакле имају двојаку добит: они добијају веће цене и плаћају мање наднице. Ово регулисање производње које врше капиталистички савези јесте потпуна судрстносш ономе регулисању какво ће бшти у социјалистичкоме .друштву. Данас се производња управља према интересу капиталиста; у будућности ће се управљати према интересу заједнице. Међутим, у буржоаскоме друштву, ни најбоље организовани картел не може предвидети и унети у рачун све факторе; конкуренција и спекулација на светској пијаци бесне и даље, упркос картелу; тек се одједном покаже да је у рачуну била једна рупа, и цела се вештачка зграда сруши.

Као год крупна индустрија, тако и трговина има обимних статистика. Сваке недеље већа трговачка и пристанишна места дају преглед стоварене количине петролеја, кафе, памука, шећера, жита итд., статистике које су, свакако, у великом броју случајева нетачне због тога што је чешће пута у личном интересу сопственика еспапа да се не зна права истина. Али, у главном, те су статистике прилично поуздане и дају заинтересованоме могућности да догледа каква ће бити пијаца у најближој будућности. Но и овде ваља имати на уму спекулацију која прави илузорним и руши све рачуне, а често пута онемогућава сваки реални посао. А као год што је у буржоаскоме друштву немогућно опште регулисање производње, због тога што су ту хиљаде приватних произ-

она не ВН не

пао

За т

=

де

=

ме 2 8 Зуи о:

|