Жена и социјализам

950

онда би њему било потребно да дневно ради свега два ч по салаа тросечно“

Овај рачун неће изненадити никог ко јасно види ствари. Узмимо сад да при једном тако умереном времену рада, изузимајући болеснике и инвалиде, могу још да раде и људи старији од 50 година, даље, да би могла развијати своју акцију и младеж испод 16 година, а исто тако један велики број жена, у колико не би биле заузете неговањем деце, спремањем хране итд. у том случају време рада могло би се још више скратити или би се у знатној мери могле подмирити и друге, нове, све више потребе. А исто тако, нико ваљда неће тврдити да неде бити још врло важних напредака и усавршавања у процесу рада, који се не могу сагледати а који ће човечанству донети нових благодети. С друге стране, ради се на томе да се код свију задовољи један велики број потреба које данас може да задовољава само једна мањина; а са све јачим културним развијањем јављају се све нове и нове потребе које исто тако хоће да буду подмирене. Мора се увек понављали: ново друшлаво неће да оживи пролешерски, оно застева да осиви као један високо развијен кулиурни народ, ч шо са свима својим члановима, од првог до последњег. А оно неће подмиривати само материјалне потребе свих својих чланова; оно бе исто тако свима дати довољно времена и могућности да се упознају са уметностима и наукама и да се одмарају и уживају.

Још ће се и у другим, врло важним тачкама социјалистичка комуна разликовати од буржоаског индивидуалистичкога друштва. Отпашће оно начело: „јефтино и рђаво“ које је за један велики део буржоаске произ-

# Шта ће господин Евген Рихтер рећи на овај рачун У својој књизи: „Погрешне теорије,“ он се руга огромном скраћивању времена које ми стављамо у изглед кад се заведе општа обавеза рада и уведе најсавршенија техничка организација процеса рада. Он покушава да умањи што је могућно више продуктивну способност крупне индустрије а напротив да силом надује значај ситнога занатства, да би могао тврдити како тада продукција неће бити већа. Да би социјализам представили као немогућан, браниоци постојећега „уређења“ морају да дискредитују добре одлике свог властитога друштвеног уређења. ;

: 5 | | љ