Жена и социјализам
855
снага, чим их будемо знали искоришћавати потпуно и у једноме циљу. „Они делови земљине површине у којима сунчана
топлота остане у највећој мери неискоришћена па, шта
више, постаје и несносна, представљају толико богатство енергије да она премаша сваку потребу, а тако стално притиче да се помоћу ње може стално вршити производња. Можда то не би било ни мало претерано вођење рачуна о будућности кад би која нација још сад обезбедила себи један део тих области. Уосталом, није ни потребна бозна колико велика површина; неколико квадратних миља у Северној Афршци биле би довољне па да подмире пошребу читаве једне земље као шлио је немачка царевина. Концентрацијом сунчане топлоте може се произвести висока температура, а помоћу тога и све остало: механички рад који се даје преносити, нагомилавање струје у акумулаторима, светлост и топлота, а електролизом неносредно још и материјал за гориво.““= Човек који развија пред нама ову перспективу није никакав фантаст већ добро плаћен професор берлинскога универзитета и управник физичко-техничког царског завода, човек који у тој науци заузима први ред. Према томе, престала би брига да нам некад не понестане материјала за огрев. А пошто нам проналазак акумулатора омогућава да прикупљамо велику количину снага па да је носимо где хоћемо или штедимо за кад хоћемо, тако да поред снаге коју нам дају сунце, плима и осека можемо сачувати и искористити и снагу ветра и набујалих планинских потока који се само с времена на време јављају, онда на крају крајева неће бити ниједне људске акције којој не би стајале на расположењу моторне снаге, ако је потребно.
Исто тако прелазе у басну и перспективе које је негдашњи француски министар просвете професор Бертло развијао у пролеће 1894 у једном свом говору о значају хемије на банкету који је приредио синдикат фабриканата хемикалија. Господин Бертло је описао у своме го-
+ Рје Епегеје (ег Атђећ ипа Фе Апуепдиле (ез ејекфтесћел 5Еготев, уоп Ву. Коћгашзећ. Љетрује 1900. Ритекеј « Нашђјоћ.
255
||
паун му уанме
и
му ит
~ бтајаенн