Жена и социјализам

ери +:

· 988

и електрицитет чине пољопривреди“, писац“ износи рачун таздовања на једном великом добру. Он констатује да се увођењем машинскога рада постиже уштеда од преко 5000 коњских дана а при издатку од 40000 марака капитала појефтињавање продуката за више од 12000 марака или 48 марака од хектара, и не узимајући ту у обзир већи принос због завођења дубоке културе каои егзактнијег култивисања и утицаја машина.

Вишак приноса у зрну који собом доноси дубока култура цени се на 20 до 40 процената, док би се приноси биљака чији је плод у земљи попели на 50 процената. Али узмимо да вишак приноса износи просечно само 20 процената, и тада се на имању о коме је реч принос повећава за 55,45 марке од хектара, што са већ поменутом уштедом чини укупно 108,45 марке. Ако се узме

да је цена једног хектара земље 800 марака, онда је то екстра-добит од 13: процената. Требало би дакле још само да се установе потребне електричне централе помоћу којих ће се вршити производња. Но тим ће се путем не само покретати све могућне машине које се употребљавају у газдинству, него ће се доћи још и до огрева и осветљења. Која су то машинска постројења

које се још сад могу покретати тим моторним снагама»

ЈЕлектричне пољске железнице, електрични плугови, ма-

„шине за сејање, машине вршалице, машине за кошење

жита и траве, машине за сортирање зрна, машине за

крупљење, маказе за стрижење оваца, машине за справљање белога смока, машине за копање, млинови ђубрета, справе за разбацивање ђубрета, механичке грабуље, машине за жетву кромпира и репе, машине за засађивање и претрпавање биљака, машине за мужу итд. Даље, казани за сточну храну и апарати за извођење пилића. Помоћу електричних постројења могу се, поред станова и улица, снабдети електричним осветљењем и штале, амбари, подруми, стоваришта и фабрике те се, ако то потреба усхте, може и ноћу жети. Мак рачуна да би се увођењем електрицитета у сва пољопривредна газдин-

. + Р. Маск, Апћо- Каро, ВИ тејзеег а, р. попа К бегеш вез лег. Кбпезћеге, 1900, – у