Жена и социјализам

590

ка северу намештено је у дванајест редова све по два и два ступца, на размаку од 1,8 метра, на које се у исти мах ослања и раван кров. Ту се налази једна леја од 1,25 метара дубине, на једном насипу дебелом 25 сантиметара кроз који пролазе цеви за дренажу заједно са вертикалним цевима за вентилацију земље. У ову леју, чија је тврда земља направљена мекшом, пробојнијом и плоднијом на тај начин што је у њу набацан креч и малтер, песак, ђубре, брашно од костију и калијева сб, господин Хаупт је засадио уз оне ступце триста шесет чокота свих врста који у рајнским гајевима дају најплеменитије сокове од винове лозе, дакле: бели и црвени рајслинг, траминац, бели и црвени мускат и бургундац. Вентилација ове просторије врши се, поред више отвора на зидовима, помоћу великих језичаца на крову који се простиру у дужину од 20 метара, Њих затвара и отвара нека врста гвоздене полуге снабдевене једним завртњем и ручицом, тако да се могу одржавати у сваком положају, ма колика бура бита. Чокоти се наводњавају помоћу 26 тушева, који су причвршћени за мехове од гуме од којих је сваки дугачак 1,25 метара и виси о једном водоводу који је спроведен горе. Али је господин Хаупт увео у својој „винарској, радњи“ и свом „Винограду“ једно збиља духовито средство за брзон изобилно наводњавање: аџараш за вештачко Пропзвођење кише. Горе, испод крова, налазе се четири дуге бакарне цеви које су, у растојањима од по метра, фино избушене. Фини млазеви воде који излазе кроз те отворе падају у мала округла сита од прозорске газе и пролазећи кроз њих распадају се у сноп тананих млазева, као водоскок: да би се башта тушевима добро наквасила, потребно је увек по неколико сати; овде међутим, треба само окренути петлић, и по целој кући струји блага, свежа киша, падајући одозго равномерно на чокоте, земљу и степенице од гранитних плочица. Температура, која није изазвата никаквим вештачким загревањем но повећана само природним особинама |једне баште од стакла, износи 8—10 Реомирових гради више од температуре спољнога ваздуха. Да би се чокоти сачували од најсташнијега и најопаснијега противника, филоксере,