Жена и социјализам

400

вања маса у препуњеним становима. Ово нагомилавање маса, које се под данашњим развитком мора вршити и које. у неку руку представља револуционарне центре, завршиће своју улогу увођењем новога друштва. Од тога тренутка биће потребно да се те масе растурају, а то ће се извршити једним процесом који је супротан данашњем : становништво ће из великих вароши одлазити у села, шамо засниваши нове отпиштине које одговарају промењеним односима, п своју индустриску акцију спојити са пољопривредном.

Чим варошко становништво, усавршавањем саобраћајнога система, начина за производњу итд. добије могућности да пренесе на село све чиме је навикло да подмирује своје културне потребе, да тамо имадне своје заводе за образовање, музеје, позоришта, концертне сале, библиотеке, друштвене локале итд:, исељавање пе одмах отпочети. Моћи ће се имати све пријатности дотадашњег варошкога живота а без његових штешних страна. Народ ће становати у много здравијим и пријатнијим становима. Сеоско ће се становништво моћи бавити и индустријом, а индустриско становништво и земљорадом и вртарством, једно мењање занимања у коме данас може да ужива само мали број људи, па и то најчешће радећи прекомерно дуго и сувише напрежући своје снаге.

Као год на свима областима, тако и овде буржоаско друштво развија ствари у овоме правцу, преносећи на село из године у годину све већи број индустриских подузећа. Неповољни услови живота у великој вароши, скупље кирије, веће најамнице нагоне многе подузетнике да врше ово пресељавање. С друге стране, велепоседници постају све више-индустријалцима (фабриканти шећера, ракије, пива, цемента, еспапа од иловаче, цигле, дрвене прераде, хартије итд.). Па већ и данас по предграђима великих вароши станују десетине хиљада оних који раде у тим варошима а којима усавршена саобраћајна средства омогућавају становање по предграђима.

Кад се изврши децентрализација становништва, шлимезнуће п супротност између сеоскога п варошкога становништва која данас постоји.

Сељак, тај модерни хелот, који је досада, усамљен

Пере

А.