Жена и социјализам

406

ритета, онако исто што су то радиле све владајуће класе пре ње.“

Сама буржоазија не верујени у шта; она је целокупним својим развитком, модерном науком, која је по_никла из њенога крила, разорила сваку веру у религију и ауторитет. Њена је вера лицемерна вера, а црква прима помоћ те лажне пријатељице због тога што је и њој самој потребна помоћ. „Религија је народу потребна.“

За ново друштво неће постојати никакви обзири. Непрекидни људски развитак и нефалсификовање науке, то је његова застава. Ако ко буде још имао религиских потреба, може их подмиривати са својим једномишљеницима. Друштва се то баш ништа неће тицати. И свештеник ће морати радити да би могао живети, а пошто он том приликом мора и да учи, доћи ће и за њега време када ће он увидети да је најузвишенији циљ: би човек!

Добри обичаји и морал постоје и без религије; супротно овоме могу говорити само простаци или лицемери. Добри обичаји и морал јесу изрази за појмове који регулишу међусобне односе људи и њихове радње; рели“ гија обухвата односе људи према ванчулним бићима. Али као и код религије, тако и појмови о моралу ничу из постојећег социјалнога стања. Канибал сматра људождерство за сасвим морално; Грци и Римљани гледаху

# Како су још стари мислили о овоме, казују нам ове Аристотелове речи: „Тиранин (тако се сеу Грчкој звао самодржац) мора

да се прави као да религију сматра за необично озбиљну ствар. Јер, ·

кад поданици мисле да им је зладалац ботобојажљив и побожан, они сматрају да он не ради ништа незаконито, а. с друге стране, не смеју тако лако да устану против њега, пошто он има уза се 60гове.“ Аристолаело: „Политика.“

„Владалац мора да има добре људске особине или, још боље, да се трави као да ит има; ом нарочиио мора да се прави хао сасвиљ Побомсам, сасвим рељигнозан. Ако га понеко и прозре, мора да ћути; јер државно величанство штити владаоца, и он уз ту заштиту, само ако му буде у шнлвересу, може да утамани противничку страну. Зато што је у много прилика показао богобојажљивост, кад ге тао тллилав наје стало, гро поданика сматраће га вазда као човека који се мора поштовати, чак п онда кад он радим профив поштења и против веровања п против религије. Уосталом, 6лладалацч треба да у највећој мери помаже 1 развија кула и цркве.“ Матијевељло, у својој чувеној књизи: „Владалац,“ глава 19.