Жена и социјализам

457

нашим хемиским, физичким и физиолошким знањима» Ко сме претсказати која ће џиновска подузећа у доцнијим вековима човечанство изводити, да би постигло битне промене у климатским односима земаља и експлоатацији њиховог земљишта

Ми видимо још данас у капиталистичкоме друштву подузећа која су пре једног века сматрана као немогућа и луда. Многи су земљоузи просечени и мора спојена. Миље дугачки тунели, пробушени кроз утробу земљину, спајају земље растављене највишим брдима; други су просечени испод морског дна, да би се удаљеност скратила, поремећаји и опасности избегле које постоје за земље морима раздвојене. Где је дакле тачка на којој би неко могао рећи: „Довде и даље не!“ Не само да „закон опадања земљишног приноса“ пада пред нашим садашњим искуством, већ за културу способне земље преостаје и милиони људи били би потребни да је обраде.

Кад би се у исто време отпочео рад на свима овим културним задацима, имали бисмо не исувшие много већ шсувизце мало људи. Човечанство се мора још јако намножавати, да би одговорило свима задацима који га чекају. Нити је обрађена земља искоришћена као што треба да буде искоришћена, миши за готово три чешвршине земљишне површине шма људи који је могу. обрадилиц. Релативна пренасељеност, коју данас редовно ствара капиталистички систем на штету радника и друштва, показаће се на вишем кулмпурном стушњу као благодет. Што је могуће многобројније становништво није сметња већ средство културног напретка, и то тачно онако као што су данашња сувишна производња еспапа и средстава за живот, разоравање брака употребом жена и деце у индустрији, експропријација средњих слојева крупним капиталом претходни услови за виши културни ступањ.

Друга страна питања гласи: Намножавају ли се људи у повољном броју и имају ли пошребг за тог

Да би доказали велику способност људи за множење малтусијанци се радо ослањају на абнормалне случајеве појединих породица и племена. Али се тиме ништа не доказује. Насупрот тим случајевима има других у