Жена и социјализам

пера оним

|

461

позната играју такође извесну улогу. Пада у очи, нпр., чим се један познати нам млади пар, који у пркос дугогодишњег брака није имао деце, растави и сваки део понова венча, оба брака добију одмах здраву децу.

У питању становништва биће у будуће једно од пресудног значаја. То је виши, слободнији положај који ће тада наше жене без изузетка имати. Интелигентне и енергичне жене — не обзирући се на изузетке — обично немају воље да дају живот већем броју деце, као „промислу Божјем,“ и да тако најбоље године живота проведу у стању трудноће или са дететом на грудима. Ово негодовање према многој деци, које данас већина жена осећа, биће, без обзира на сву бригу коју ће социјалистичко друштво посвећивати трудним женама и матерама, пре појачано него. умањено, и у овоме, по нашем мишљењу, лежи велика вероватност да ће се становништво у социјалистичком друштву спорије намножавати него у буржоаском.

Наши малтусијанци немају никаква разлога да лупају главу због намножавања људства у будућности. До сада су народи пропадали услед бројног опадања, а никада због прекобројности. Најпосле, регулисање броја људства, у друштву које живи у сагласности са природом, врши се без штетне уздржљивости и без неприродног превентивног сношаја. Карлу Марксу будућност ће дати и овде за право; његово схватање да сваки период економског. развитка има свој закон популације обистиниће се и под владом социјализма.

У спису „Вештачко ограничавање броја деце““ писац заступа мишљење: Својом опозицијом малтусијанизму социјална демократија има за циљ једно лупештво. Брзо намножавање људства припрема пролетаризацију у маси а ова води незадовољству. Ако се успе да се пренасељеност савлада, учиниће се и крај ширењу социјалне демократије и њена социјалдемократска држава са свима њеним лепотама биће занавек сахрањена. Овде се малтусијанизам јавља као ново средство уз многа друга

: # Џоп Напз Бегду. Ре Кила Шеће Везећгапкипе дФег Кипаеглаћ. Улоге АмПасе. Пете ппа Мешутед 1894.