Жена и социјализам

45

(О богито, не остави ме да пропаднем У јаду и горкој муци!“

Још страснију чулност изражава њена ода лепој Атини.

Док је у Атини и осталој Грчкој већ владало очинско право, у Спарти, која је са Атином водила борбу око превласти, још је владало материнско право, дакле стање које бејаше постало потпуно необично за већину Грка. Предање вели: Једнога дана упита један Грк неког Спартанца: којом се казном у Спарти кажњава браколомник. На то овај одговори: „Странче, код нас нема браколомника!“ Странац: „А кад би га било“ „Он би морао“, потсмеваше се Спартанац, „дати за казну једног тако великог вола који би преко Тајгета могао пити воду са Еуротеса.“ На зачуђено питање странчево: „Како може један во бити тако велики“ Спартанац одговори смејући се: „Како може у Спарти бити браколомника!“ Да су Спартанке биле свесне свога положаја, види се из охолог одговора Леонидине жене једноме странцу. Кад јој је овај приметио: „Ви сте Лакедемонке једине жене што владају људима!“ Она је одговорила: „Ми смо и једине жене што рађају људе.“

Слободан положај женин за време матријархата развио је њену лепоту и уздигао њен понос, њено достојанство и самосталност. Сви стари писци тврде да су ове особине код жена у доба гинекократије биле

веома развијене. Неслободни положај, који је доцније наступио, морао је утицати штетно. Та се промена огледа у разноликости одела у оба периода. Одело дорске жене стајало је слободно на плећима, мишице и листови били су слободни, то је одело као Дијанино, која је у нашим музејима представљена слободно и смело. Напротив јонско одело сакриваше облик и спречаваше покрет. Начин на који се жена одева далеко је више знак њене зависности и израз њене немоћи него што се то обично и данас узима. Женино одело и данас чини да је она слаба и да осећа своју слабост, што се · најзад испољава у њену држању и карактеру. Спартан_ ски обичај да девојке иду голе све до удаје — што је

·_ у осталом и клима допуштала — поглавито је чинио, по

| |