Жена и социјализам

| | | || 0

сивале су се као проститутке у едилске спискове. То су радиле најотменије даме у Риму.

_ Поред ових ненормалних страсти, грађански ратови и систем латифундија повећали су неступање у брак и немање деце у толиком степену да се број римских грађана и патриција беше знатно сманио. Зато је 16. год. пре Христа Август издао такозвани Јулијев закон,“ којим је прописана награда за рађање деце и казна због неступања у брак за римске грађане и патриције. Ко је имао деце био је старији у рангу од онога који није имао деце и није ступио у брак. Ко није био у браку није могао примити никакво наслеђе сем од својих најближих сродника. Ко није имао деце могао је наследити само половину. Остало је припадало држави. Жене које су биле окривљене због браколомства морале су један део свога мираза уступити превареном супругу. Услед тога било је мужева који су се женили рачунајући на браколомство своје жене. То је побудило Плутарха да примети: Римљани се не жене да добију наследнике него да наследе.

Доцније је Јулијев закон још више пооштрен. Тиберије је наредио да се не сме подавати за новац ниједна жена чији је дед, отац или супруг био римски племић или је то сада. Жене које су се уписивале у списак проститутки осуђиване су као браколомнице на прогонство из Италије. Наравно за људе таквих казни није било. Даље, по Јувеналу, у Риму је у његово доба (прва половина првог века пре Христа) тровање супружника било честа појава.

Према многоженству (полигамији), које смо видели код источних народа и код којих још и данас постоји, ма да само код привилегисаних и имућних због малог броја жена и великих трошкова, истиче се многомужство (полиандрија). Оно постоји поглавито код планинских племена у Тибету, Гараса на индиско-кинеској граници, код Бајга у Годвани, Најира на крајном југу Индије, и као да је код Ескима и Алеута. Пошто није могућно знати

= Август, посвојче Цезарево, припао је овим посвајањем роду Јулијевом, по чему је п назван овај закон,