Жена и човек : приповетке

6 СИВЕ МИЛИЧИЋ

Марији преданом, најбољом пријатељицом, правом мајком: у смрт и живот.

У смрт и живот! Јер су оне обе биле, с временом, после оног догађаја, одлучиле: да се никада ниједна од њих неће удавати, већ да ће остати једна уз другу до гроба, а, како су имале заједничку гробницу, и у њему.

4

Али, баш као за пакост, у време кад су њихове две тихе душе биле већ потпуно повезане и упућене заједно ка циљу њиховог побожног убеђења, стиже у њихову варошицу, из Јужне Америке, из Чили, један још млад, здрав и леп човек.

Звао се Драгутин Јеличић.

Пре двадесет година (у својој седамнаестој години) он је био отпутовао из свог места рођења у страни свет, пуки сиромах, а, ево, у својој тридесет седмој, враћа се сада баснословно богат. Није намеравао да остане стално у свом месту, јер је у Чили имао велике руднике шалитре, већ је, не хотећи да своје богаство преда у руке туђинке, кренуо за неколико месеци у отаџбину, у намери да у њој нађе девојку, коју ће, као своју закониту жену, превести на обале Великог Океана. Он је намеравао да све то најтајније изведе, убеђен да би тако могао много лакше успети у својој намери, али се за циљ његовог путовања у отаџбину било дознало у његовом месту још пре но што је они ступио на рођено тле! |

Пре његовог одласка из Чилиа, јавише његови сумештани у домовину: да он долази и зашто, опомињући уз то, сваки од њих, у писмима своје најближе рођаке да свакако покушају и оне срећу.

С тога се и слегло мноштво света на обалу приликом Драгутиновог доласка. Читава варошица!

Све девојке, обучене у најсвечанија одела, поређаше се једна до друге, на обали, и стадоше као неки дивни кордон, испред целокупног осталог на-