Жена

94 ЖЕНА

15 „> Из дневника једнога заточеника. |

(Приповетка. од л—ша.)

У варошици су одреда. говорили, да је он добра душа и најбољи човек.

Кад су стварали штедионицу, изабрали су га ва благајника Већ после неколико месеци све их је освојио. Показало, се да равуме много више од књиговође и целе управе. За мало, почео је све да их водим они су ишли за њим бев поговора, иако је бао млад, тек око 28 година. Сви ву га звали: Наш господин Петко.

Плата му је била на почетку мала: Хиљада две стотине круна. Он није чекао да се штедионица развије, па да му повисе плату, него је примио заступство једног осигуравајућег друштва. И осигуравао је ва случај смрти, против ватре и туче. Био је вешт да докаже и наговори. Ретко је ко имао посла са штедионицом, а да га није осигурао. Ван тога је радио са јајима. Шиљао је јаја у Пешту, али не да их само препрода, него је говорио, да је члан експортног друштва, које извози јаја у Енглеску.

то је на својој трговини и осигуравању заслуживао, маните. У варошици су говорили о бавнословним свотама. А то се богме и познавало. За годину две дана, била му је кућа на далеко чувена.

У њега беше све најфиније. Чарапе и рубље свилено, кишобран га је стао 60 круна, а да поклони сребрну дувањару, то му је ништа. Кад ву му после године дана скоро удвостручили плату, он се насмејао. — Држим — рече — да ће доста бити на цигаре. И једва му је било доста.

Не прође месец, кадшто ни две недеље, а да не повове на част: управу штедпонице, певачко друштво, или иначе пријатеље. И то је онда част, да се дуго о том при оведа.

Био је увек добре воље, увек насмејан и увек готов да учини. Није чекао да га моле, он се управо натурао да буде на услузи. Богатом, сиротом, свеједно. На пример: Симеон, некадањи кројач (сад се ставио у џензију, а бев пензије је), окреће јарца на