Жена

190 ЖЕНА

који имају посла при рађању. Када се грудни кош стегне мидером и кад се стежу хаљине око појаса, онда се црева притисну на ниже, веза њихова постаје лабава, што проузрокује спору радњу тих органа.

Дакле, паметне промене у оделу морају наступети, и наша би дужност била, да тој промени у напредном правцу помогнемо. Ми Срби п Српкиње имали би понајвише повода за то. Наши су лечници већ доста упозоравали на незгоду нашега одела сва здравственог гледишта. Наш народ у неким крајевима, на пример у Банату, не познаје летњег п зимског одела, него има само једно. Наше женскиње у народу не познаје гаћице, што је од врло штетног утицаја по здравље. Било би време, да се са здравственог гледишта удеви згодно одело, које би, равуме се, колико год може, водило рачуна о вашој народној ношњг". Не може се захтевати унпиформисање, да све женске носе схевим једнако одело, па може бити чаки одело једнаке боје, као што су то неки занесењаци замишљали п тражилп. Мора се оставити да свака према укусу, према боји свога лица и косе удешава боју одела, а према ставу и висини да буде крој, као што то видимо код таковваног реформног одела женскиња. Али та слобода у форми неби никако смела да пређе границе онога. што нам здравствени обвири н лажу. Ми имамо у свима нашим крајевима сагезе женских задруга и ти савези требали би ову ствар да узму у своје руке. Требало би да расптшу макар и награду ва крој одела, који води рачуна о здрављу, а надовезује на нашу народну ношњу.

Мени је познат рад неколицине људи, да стану на пут моди, која је ухватила толико корена и у нашем ратарском свету. Али то није било могуће, јер

није било ауторптета, који би место данашњега одела

дао оно друго и оно боље, и оно што одговара данашњем ступњу здравствене науке.

Али кад би савези наших женских вадруга створили

изложбу женског одела за све наше прилике н слоје: ве, и кад би та паложена одела била одобрена п препоручена од лечника, онда би то био доста јак ауто: ритет за сваку, која хоће онако, како је здраво и па-