Жена

116 ЖЕНА

што се у оној кући живи, онда се од ње не може одмах тражити, да све онако ради, како је у тој кући. Навика је једна мука, али одвика две. Да није предрасуде како свекрва мрзи снају, а она не воли свекрву, много би се постепено, стрпљењем дало иввести. Узмите два рапава камена, па их тарите опревно, полако, они ће се изгладити. Један ће другом уништити бодље и врхове и постаће глатки. Али ако их лупите један о друго, пренуће пли један или други или обадва, па ће бити још рапавији, шиљастији. Често сам видео, да најмања ситница изазове у кући таку распру и немар, да човек другом не бп веровао, кад не би видео сам својим очима. А томе је све узрок она напред замишљена мржња и непријатељство између две „пријатељске“ куће. Већ пре венчања, пао самом венчању, гледају како ће једни друге надмудрити. Младу облаче и уче је како ће казати, чим ступи у своју нову кућу: „Ја на праг, ти под праг“. И млади пи младожењи, већ при полаву на венчање, по стоти пут препоручују, да добро пазе, па да стану на ногу једно другом. Јер ко први стане другом на ногу, тај ће бити господар у кући. Боже мој, као да се при склапању брака ради о том, ко ће бити господар, а ко роб2!

Где има ватре, мора бити и дима. У свакој породици, ма била најидеалнија, има и несугласица, особито у почетку. Сад при таквој каквој ситници, дође пуница, па каже та Ваљда ти ниси његова слушкиња, не попуштај: А свекрва опет на то сину: Препаши кецељу кад ниси човек и т. д. И онда је готов ђаво! Не браним ја ни зета ни снају. Криви су и они много пута, али старији ву искуснији, па и кад виде какву небугласицу, треба да је изгладе, а не потпирују. И где је већ зло, жене могу да поправе. Али онда морају _ употребити своје најјаче оружје, а то је љубав и благост. Ми мушки обично немамо тог оружја и зато нам и импонира, зато се у већини случајева и поклонимо пред том силом, која се зове љубав и благост. Мени бар лично, то су најлешше особине жене, као супруге, мајке, сестре ит. д.

И као што волим свугде видети насмејано, благо,