Жена

120 ЖЕНА

се и пером и речи, да се њихов положај у друштву поправи. Па ме је увек највећма љутило, огорчавало, распаљивало, кад су неки наши књижевници изновили, (% тога је пре било чешће но данас), како је женскиње створено да нам слади дане. Мене је узрујавало, што не даду женскињу да се помоли са домаћег прага, бајаги да сене би помушкобањило, па нам не би више онако умилно гукало, нити нам онако очарано примало празне, водене љубавне песме. И у својој жудњи, да помогнем еманципацији женскиња, почео сам одушевљено да доказујем, како је жена ружна, како њу није створио бог, да само пиљимо у њу и да је обожавамо, и како та наша данашња љубав, која хоће да их отера на миндерлуке и да их управо удави, није друго до ли болесна страст, недостојна културног човека.

Не велим ја ово само данас. Ја сам у својој расправи: Шта је то љубавр изрично написао, да хоћу да одговорим онима, који у својој борби против еманципације женскиња питају увек: А шта ће бити од оне „божанствене и узвишене љубавиг“ Написао сам, да хоћу да одговорим онима, који женскиње сматрају као неке божанствене посластице, и не маре ма пропао цео женски род, само да се њима не ремети њихова болесна појезија. И написао сам и ово: Морам признати, да бих се најрадије тукао са оним људима, који строгим гласом придикују како се они гро. ве еманциповане женскиње. Јер је бајаги таква женска, „која је изашла из свог круга“, изгубила драж, нежност и појевију, постала читав мушкарац, а где би они могли да љубе мушкобање 72! И онда сам додао: „Људи са таквим појмовима требали би најбоље да се потурче, јер такви назори не доликују нама, већ каквом мекушном, и по харемовима равнеженом турском паши.

На крају сам истакао ово: Ја сам тврдо уверен, да је та луда, дивља, равуздана страст, што пије памет, а кочи мозак, та ваша обожавана љубав починила више зла, но добра. И све донде, док ми останемо у данашњим приликама; све донде, док буду постојали данашњи појмови о женскињу: неће бити