Жена

ЊЕНА 149

него што му је потребно, онда треба много дуже времена да то поправп,и може се разболотп.

Не једи никад јела, о којима унапред знаш да ти не пријају. У том се погледу много грешт, особито према деци. Често терају децу да једу и оно што им не прија. Разумв се, да децу треба привикавати на свако здраво јело, али то иде постепено, а често ву и родитељи криви што деца не једу све што се доневе на сто, јер то виде од родитеља.

Кад више радиш, треба више и да једеш. Код нас је баш обратно! Кад ништа не радимо, онда највише једемо. Немој дуже времена јести једну и исту храну, него мењај, јер се и тело наше састоји пз разних састојака. Кад једош, једи лагано, и гривп и жваћи добро, да ти се јело помеша са пљувачком, јер и она потпомаже варење, а ситније јело и стомак боље вари. Јело не сме бити ни сувише хладно ни сувише топло, п једно и друго квари стомак. Не терај никог да силом једе! Ми смо сви јако гостољубиви, па кад нам дође гост, а ми га, тако рећи, -љукамо и јелом и пићем. И нема веће славе за домаћина, него кад госта нахрани да пукне и при том га јоши опије. Е, онда је слава! И ја сам био таки. Највећа ми је радост била општи госта. Дође мш тако једаред у госте добар мој пријатељ, лечник, а ја дај вина, па салетимо човека као гладна година. Бранп се он сиромах, али ја не попуштам. Напослетку ће гост мени сасвим озбиљно: Па кажи ми, молим те, је ли теби бал овбиљно стало до тога, да се ја разболем> Тргао сам се на те речи, и вапста је човек имао право. Треба утврдити, да је многи због претераног јела пре времена легао у гроб, који је сам себи својим зубима ископао. ;

Хоћу овде само још: нешто да споменем. Многе | п многе је баш у нашем народу упропастила и сахранила „воља Божија“. Наш народ је чудан у том погледу. Ако неко сломије врат, а ви ћете чути: Е, па то је воља Божија, и хвала му!

- Некоме се одапне пушка, па убаје свога друга, и | 70 је воља Божија. Ако дете добије шарлах и умре, и то је била воља, Божија, и да добије шарлах и да умре.