Жена

172 МЕЗЕ ЕОА

што не би требало да знају, а незвнају оно што би требало да знају.

Према данашњем напретку наука, настаје потреба да наше женске имају ширу наставу и опшрније васпитање, стога не смијемо сједити скрштених руку и пустити да напт жемете диараштј у том кривом схватању, „новијег духа“ пропада. Морамо прегнути ва интензиван рад у толико више, што се морамо борити против распуштености у наравима, и да би дали извјестан правац васпитања нашем женском нараштају, и од њих створиле ваљане домаћице, супруге и матере што п јест права улога жене у животу.

Ми смо толико заостали у култури, да ће нас у српској Босни и Херцеговини брзо прегазпти странци, ако се не пробудимо и не прихватимо рада. Наше Добротворне Женске Задруге могу нам бити средиште око којег ће се у ту сврху искупити наше најагилније снаге.

Оснивање радничких школа од великога су значаја ва тај циљ. Оснивање истих, које су задруге узеле у свој дјелокруг, могу да буду од благотворног утицаја како с материјалног тако п с моралног гледишта (Такова једна школа већ постоји у Мостару.) Како ће те радничке школе бити удешене, зависи од материјалног стања задруге и од упућености одбора. Свакако треба са доста педагошког внања развијати рад у њима.

Главни радови у тим школама јесу: шивење рубља и горњег одијела Знањем тога је појединим породицама са материјалног гледпшта поможено много, јер се нашим будућим домаћицама даје могућност, да заштеди доста не дајући другом да шије потребно одијело. Сиромашним породицама се пружа начин зарађивања код своје куће, предпоставивши, да би у невољи а у недостатку тога знања морала мати оставити кућу и ђецу по читаве дане, радећи ван куће, да би могла себе и ђецу исхрапитп.

Те радничле школе треба да су снабдевене по требним материјалом, да се њима управља разборито и с вољом. Покрај ручног рада, треба да имају ученице два, или барем један дан неђељно, наставу из