Жена

ВЕНА 145

рода сви се кочопере, свако се јуначи, јер је, бајаги, срамота одмах се подати болести. И кад осети, да баш није све у реду, он се не да, отлма се, и то тако траје све дотле, док једаред не буде доцкан за лечење.

Као што се разумним животом, радом и штедњом може наслеђен иметак умаожити, па чак и спромах може постати богат, тако је исто и са здрављем. Да то равумемо, морамо се прво позабавитп болестима. Све болести, које постоје, можемо поделпти у две велике групе. У прву, мању групу, метућ'мо оне болести, од којих клицу доносимо на свет рођајем. То су болести наслеђене од родптеља. И код тих се болести може врло много помоћи, само треба тражити помоћи зарана, и искрено све признати лечнику. Ми ћемо се данас позабавити другом групом, а то су болести, које доцније добпјамо, и то врло често својом кривицом.

Изгледа, да ја овде претерујем, јер ко би био тако луд, да сам себи навуче болест! А ипак је тако! Све болести, које нису наслеђене, долазе с поља, и од многих се можемо сигурно сачувати, ако само павимо. И наш народ верује у то, да болести долазе с поља, п равликује при том случајно оболење и хотимачно, из пакости. Знам, да сте често чули, где кажу за неког, ко се поболео, да је „нагазио“. То је случајно. Или су неком набацили“, „учини и“ болест. Чини су из пакости. Да видимо шта на то каже медицинска наука. И ми лечници кажемо, да неко може нагавити. Само што смо ми уверени, да се болест може нагавпси желутцом, плућима, цревима, бубрезима п т. д. Семе, клице понеких болести удишемо, па се раввпју у плућима као јектика, запалење плућа и т. д, неке прогутамо, па дођу у желудац и црева као велики грчеви или шклопци, у науци прозван тегапов. Верујемо ми и у чини. Н. пр. кад понека баба оде у посету болесном детету од шарлаха, па онда оде здравој деци, она може учинити да се и ова поболе. И кад тој баби лечник каже, да може болест пренети на здраву децу, и она опет то ради, онда ја то не могу друкчије крстити, него као пакост.

Док наука медиципска није пронашла узроке