Жена

Српснви народни женски савез у Србији.

Почетком марта ове године била је годишња екупштина орпеког народног женског савеза у стану београдског женског друштва. Чланови овога савеза су сва женска друштва у Београду и у Србији 110 на броју. Ова је екупштина, може се рећи, била. врло значајна, нарочито се живо расправљало питање: о женском праву гласа, односно шта да учини савез у томе погледу # Било је речи да присутне чланице потпишу молбу скупштини, у којој се тражи да се измени устав и закон у том правцу, да и женске имају право гласа. Под оваком молбом скупљају већ потписе женске које припадају социјалистичкој странци. Закључено је, да се поведе агитација, да се ради на томе, да женске у Србији етеку право гласа, и усвојено је, да савез поднесе у томе смислу засебну молбу народној скупштини. Изнет је и предлог да се покрене један лист, који би поглавито заступао мисао, да женскиње добије право гласа као и многа друга права, која су му данас одузета. Савез је приступио. интернационалном женском савезу у Лондону (Пиегпанова! Сопе! ог У/ошеп) а томе савезу могу приступити еамо она друштва која се боре за женеко право гласа,

На овој скупштини је председница говпођа Катарина Милдовук реферивала да ће савез порадити да се измену некоје законске одредбе о наслеђу, које су по женекиње веома не. праведне, даље, да се женекињу лекарима даду иста права као и мушкима, да се изједначи положај женских поштанских чиновника са мушкима, да се овнује у Безграду женска банка и т. д. Прочитани су разни извештаји и писма, која су стигла од страних женских савеза. Женски савез у Њујорку сазвао је прошле године преко 200 женских скупштина, које су ралиле на томе, да се женска права прошире Женски савез у Штокхолму позвао је српски женски савез на интернацпонални женски конгрес, који ће се ове године тамо одржати.

На завршетку ове скупштине одржала је предавање госпођа Берта Папенхајм из Франкфурта на немачком језику о такозваној трговини са бедим робљем. Предложила је савезу, да ради на оснивању једног женског друштва у Београду, коме би била цел, да штити младе девојке од „ проститутеких тргозаца, да изводи на пут женекиње, које је већ поклизло, пружејући му моралне потпоре и вабављајући му рада. Овај је предлог саедушан пажљиво, и нема сумње да ће се ускоро пора дити у томе правцу.