Жена

216 ГА РА

Марија код ујка доктора на селу“ од др. Макса Окер Блома Превела Јулка Јањићка. Београд.

Трешњев цвет.

Крајем месеца маја дође ујна у варош по децу. Ова су била спремна да одмах сутра дан, по свршетку школске године, отпутују.

Последњег дана у мају беху испити завршени, и обе девојчице добпше врло добре оцене. Радосно су дотрчале кући; та сутра ће у село, то је требало да им буде награда за труд, који су целе зиме уложиле у учењу.

Први јуни освану. На ведром и плавом небу блпсташе сунце. Марија п Јелена разбудише се још у седам часова, пако им је матп рекла, да мпрно спавају док пх она у осам не пробуди. Влак, којим су требале да путују, полазио јетек у десет часова. Но оне нису могле да остану дуже у постељи, и одмах се почеше облачпти.

Кад је матп после кратког времена ушла у собу, изненади се, видећи девојчице већ у пола обучене, где прегледају своје путничке торбе, што су у осталом већ од две недеље сваког дана чиниле.

У девет часова беше арручке готов. Деца су мо рала да се добро прихвате, да бп била на путу сита, јер ће код ујака стићи тек у два часа по подне.

По неколпко пута праштале су се срдачно са својим родитељима п узајамно пожелеше једно другом вдравље и свако добро.

Пут беше врло разнолик. Прва два часа путовале су жељевницом све кроз поља до неке мале станице, близу једне велике реке. Ту сиђу п пређу у лађу, која је читава два сата пролавила кров најдивнији предео; час поред малог залива, а час их је вода носила крај већих и мањих острва вијугастим узи-

# Види у 4. броју „Жене“: Како да обавестимо женску децу о полним питањима 2 ј