Жена

Пе ЖЕНА 219

Ујак је поучи и рече: „Вато што из сваког цвета постаје трешња, ако се цвет мирно развије, као што то природа хоће и жели“.

Ујак седе на камен у хладу високе, лиснате брезе, чије се зеленило између белих трешања и јабука дивно равликовало. Марија приђе са својим цвећем и седе близу ујака на земљу. Неко време разгледаше остало цвеће, па узе један трешњев цвет у руку и стаде опет да равмишља о оном што јој је ујак рекао, али што она није могла да разуме.

„Али, ујаче“, рече она опет, „како може од цвета да постане трешњаг2“

„Видиш, моје драго дете“, одговори ујак, „у природи се дешавају тако многе чудне ствари, да се ми људи дивимо њеним узвишеним законима и поретку. Из цвета постаје плод, или како би мито у овом случају кавали, трешња. У њој се налави коштица или семе са коштицом, и кад ту коштицу или семе метнемо у земљу да изнскне пзаливамо га колико је потребно, развиће се из њега мала биљка.

Да, Марија је додуше внала, да из трешњеве коштице, васађене у вемљу или саксију, изникне мала биљчица, која после може да израсте у читаво дрво. Она је п сама засадила неколико трешњевих коштица у саксију, и радовала се кад су јој ницале мале биљчице. Сасвим је лепо она то гојмила, јер је својим очима видела и о свему се лично уверила. А ли да се цвет може да развије у плод, то јој је изгледало чудновато. „Заиста је то врло чудновато“, рече ујак. „То је У тајна у природи. Ходи, седи поред ПН 5е Њу ти казати, како се из цвета развија плод“ . Ујак : затражи од Марије трешњеву гранчицу са лепим, отворено-црвеним цветовима, а Марија седе на камен поред њега.

„А знаш ли ти“, упита ујак, „шта су ови мали жути делићи у цвету 2“

На ово је Марија знала тачно да одговори, о томе је пролетос учила из ботанике . добила добру оцену. „То ву прашници и тучкови“