Жена

ПК ЕНА 2817

сам сутра дан разговарао са једним познаником, који је добро познавао Страхинића и његову кућу. А познавао је прилично и њу. По оном што ми је он причао, морао сам закључити да је та шева уобразила да је славуј, па због тога — запиње.

Но нисам био начисто све док ми после неколико дана дође њена мати. Још доста млада госпођа, врло отменог понашања. Дошла је по кћер, да је води кући. Њену Љубицу боли глава, па је она дошла, да види, ако још што треба.

Но, сад ћу чути! Али и она није износила појединости. Тада почех да говорим врло ласкаво о њеном зету. Изгледа веома красан и озбиљан човек. У вароши ужива најлепши глас. Она ипак није навалила на њега. Слеже раменима и рече само то-

лико: — Шта ћемо, кад нису сродне душе... Може он бити са другом још врло сретан, а моја Љубица са другим.

И тада поче говорити о својој Љубици. ја је нисам прекидао. А она је осетила потребу да брани своју кћер: — Знате, господине, каква сам била мати2 Живела сам само за њу. И могу казати да сам пазила, да ни мува не падне на њу. Образовала сам је у првом бечком институту у Завге-Совиг Видели сте је. Њежна је као роса. Читала је све песнике. Најтеже Моцартове и Листове ствари свира без нота. Шекспировог Ромеа и Јулију зна на памет. И тако даље и тако даље... У један мах рече, како такве природе пропадају у животу. Нико их не разуме, или бар не цени.

— Имате право, госпођо! Оне тврђе, робустније нарави боље пролазе. Оне се у браку — бране. Поделе мегдан како већ знају, па иде некако. Не иду оне.

— Да, да, слушкиње! Слушкиње, господине, најбоље пролазе.

Ја сам био начисто. Имао сам већ такав случај. пре више година. Развео сам их, па сам се после кајао. Ове ћу да измирим. И одмах започех да радим.

= Госпођо — кажем јој, — кад је већ дотле дошло, брзо ћемо свршити,