Жена

РАЛЕ А 303

— То су речи, госпођо, али такве речи, које је природа претворила — у дело. Иначе не би било жене и човека, не би се свет обнављао у породици, него би, рецимо н. пр., сви падали људи с крушке или с дуда и били-у свему потпуно једнаки.

— Разумем, господине! Ви се слажете с тим, да жена прошири круг свог рада, па и да га надалеко прошири. Али при томе хоћете да је окујете ланцем за средиште тога круга за дадиљу и домаћицу. А кад сте. је тамо приковали, она не-

ће моћи далеко да крочи То је видите — фарисејство. То је оно, што је ваша госпођа исписала на насловном листу „Жене“: — „Не стоји

кућа на земљи, него на жени“. То је једно потпуно назадно начело у женском питању, с којим

се ја отпочетка нисам слагала. То значи: Не пуштај жену са оне стране кућњег прага. Она нека држи кућу, та је кућа на њој. Ви добро знате, господине, да није реч о рађању деце. Да је вама мушкима то доделила природа, ви би се у много већој мери извлачили из тога, но што то чине данашње жене. Али с тим у свези хоћете да скинете са себе и све друге дужности и прикујете жену за кућу.

— Она пословица, госпођо, која је исписана на насловном листу „Жене“, не значи оно, како то ви тумачите. Кад кућа не стоји на земљи, него на жени, онда та жена у тој кући не сме да буде роб. Она треба да буде много образованија но што је данас, ако хоће да држи ту кућу. Кад на женина плећа постављамо кућу, а кућа је темељ друштва и државе, ми јој дајемо тиме управо првенствени положај.

— Разумем, господине, тај ваш првенствени положај! Да вам бришемо прашину са патоса и купимо пепео од цигара са вашег стола на коме пишете.

— Ако мислите, госпођо, да је то главна задаћа жене у данашњем друштву, и да ће то бити главна задаћа жене у будућем друштву, онда је што друго.