Жена

РОВОВИ 269

оженише у Северној Америци. А пошто у првом почетку нашег исељавања не беше у Северној Америци нашег женскиња, и пошто још није био овладао обичај _— као сада — да Српкиње по наруџбини одлаве у Северну Америку, да се тамо удају ва Србе исељенике, то су се прве српске нежење женили несрпкињама. УКенили се Словакињама, Русинкама и Рускињама, а врло ретко женскињем других народа. Разлог томе беше двојак: језик и вера. Наш исељеник је слабо равумевао енглески језик, пи пошто му је словачки и руски језик био врло близак, он се женио Словакињом, Русинком и Рускињом, а овим последњима и због тога, што им је бар вера једна била. Ови мешовити бракови изазвали су усељавање натнег женскиња, и тако уједно и оснивање српских породица и српских насеобина у Северној Америци. Први наши исељеници беху на стану и храни код Словака и Руса. Кад се наши исељеници пооженише Словакпњама п Рускињама, становали 1 бу наши суди код њих. Србин псељеник је понео собом у белп свет све обичаје са груде своје п начин живота п начин хранења. И бпо је задовољан да може да живи у кући, чији је бар домаћин Србин, његов брат, вемљак, сељашин и сусед — пако домаћица не беше Српкиња, Но кад се већ привикао и на то, Србин псељеник је пошао п даље. Поред домаћина Орбина тражио је и домаћицу Српкињу. Ожењени људи писаху својим љубама, да долазе к њима у Северну Америку петичући, да су у Северној Америци за ожењена човека Србина згодне прилике, и да муж и жена, држећи друге Србе на стану п храни, могу убрво много стећи. И почеше да долаве Српкиње у Северну Америку, Свијају се брална гнезда, почиње пов живот, дижу се српске породице п стварају српске колоније, које су почеле да се бројно дижу од кад су се одлучиле п српске девојке па одлазе у Северну Америку, да се улају за момке — Србе. А нарочито последњих година долазе многе девојке па горљих крајева, одакле су готово сви момци у Северној Америци на раду, те тамошње девојке. „пемају скоро ва кога ни да се удају. Занимљиво је ово. Момак, који је у Северној Аме-