Жена

НК ЕЕА 845

А онај малиша, кога изгураше напред, продужује читање. Дугачка је та објава. Има у њој о некој „европској равнотежи“, и како је „велмоћни положај Аустрије у опасности,“ али се народ код тих речи само вгледа! не равуме их.

У тој ратној објави се немилице напада Пруска; Пруска је користољубива, себична, насилна, иде ва освајањем и на место права, силу меће напред.

То већ разуму. — Бог саранио те Прусе !

Малшшан чита даље. Чита, да је у питању „право и част целога немачког народа. И онда долави ово: „Тако је дакле неизбежан најнесретнији рат; рат Немца противу Немца...

— Па шта потрзају онда нас Србљер! — зачу се звонак женски узвик. — Зашто то Немци не раскрсте између себе 2

Сви се окренуше, 'Го говори Огњанка Јовановића. Жена млада и у најбољој снази. Удала се пре 2 године, има сина од године дана, а и њен муж је сад на граници,

Сви је разуму и одобравају јој: — Имаш право, Огњанка! Кад су се Немци вавадили, нека сами сврше. Још мало, па је крај објави. А на крају пише о нади у свемогућег праведног Бога, који не оставља оне, који се у правду уздају. И још пише: „Дано у моме престолном и главном граду царевине у Бечу. 17. (5.) јуна 1866. године...

Већ су давно прочитали, а нико се не миче. Свако би утехе, или бар ближег тумачења, а нема никога ни да утеши, ни да протумачи. Та свима је тако тешко, тако необично тешко на срцу.

— 'Тоје због некакве Шлевије и Холстина — тумачи Огњанка онима, који су око ње.

= Та Шлевија мора да је каква Швабица, а тај Холстин какав ћосави Шваба — каже једна баба.

— Није мајко ! — вели Огњанка. — Чула сам да су то некакве земље.

— А где су тевемље% — пита старица. — Далеко2!

— Бог би их знао где су — каже Огњанка. — Али то и јесте страшно. Крвимо се, а и не знамо зашто се крвимо.