Жена

Свет. Милетић с. р. заступник општине новосадске као известилац.““

После свега што се догодило пре 490 година већина нашег српског народног црквеног сабора дошла је до те жалосне „увиђавности“, да за више девојачке школе нема више новаца, јер су се потребе за све друге ствари намножиле. Тада су и опет наше женскиње устале на ноге и поднеле сабору молбу да не ускраћује помоћ нашим вишим девојачким школама, коју је молбу потписало на брзу руку 5000 женскиња из Угарске и Хрватске и Славоније. Та молба гласи:

Бр. 791910.

Високославни Саборски Одборе!

На понизну и усрдну молбу Српкиња из Новог Сада донео је високи народно-црквени Сабор наш још 1870. год. Уредбу, да се у угарским крајевима подигну две српске више девојачке школе у Новом Саду и Панчеву, које се и отвориле 1874. године. А на три године доцније придружи им се сомборска општина, те и она уз малу помоћ из срп. нар. фондова подигне таку школу и у својој средини, којима је намењено, да подижу опште и више образовање међу Српкињама у духу српске православне вере и српске националне мисли; а поред тога, да их спремају за учитељске, трговачке и друге стручне школе, као и за више средње заводе, те да им отварају пута на више науке и свакодневне зараде за живот.

Ту су мисију свесно и потпуно вршиле те три наше више девојачке школе и ми смо њиховом помоћу за минулих 40 год. у хиљаде образованих матера, велик број образованих, стекли лечника и испитаних професора, књижевница, стотинама учитељица и радница на поштанским звањима и трговачким подхватима, које на све стране шире народну свест, дижу културни ниво његов и као васпитачице и као интелигентне Српкиње. То се опажа на свим гранама друш-

# Види: Извештај о српској вишој девојачкој школи у Новом Саду на крају двадесетпете, а школске 1898. —9. године. 1899. у Новом Саду штампарија Српске књижаре Браће М. Поповића.