Жена

ЖЕНА 871

гледу животиње у много сретнијем положају од наб културних људи.

Животиње виде јелна другу онако, како их је створио Господ Бог. Снага, здравље и лепота њихових форми виде животиње по впољашности, 'То их мами и привлачи и оне се у томе не варају.

А како је код људи, нарочито код културног света2 Ми кад се погледамо, видимо понајвише вештину наших кројача. Кад захте мода, онда не сме испод дуге женске сукње да провири ни ципела, руке су обучене у рукавице, врат обавијен огрлицом. Иначе никад нисте сигурни, који је део хаљине испуњен ватом, а који није. Нисте вигурни, јесу ли по телу избиле н. пр. шкрофле или нису. Од свега тела оних, у које се ми културни људи ваљубљујемо, видимо само главу. Па нисте вигурни ни то: је ли коса на глави права. „Лице је често премавано, а ни сви зуби у глави нису никли у устима лепотице, него бог зна где. Остају очи, то огледало душе, али и то огледало тако често вара. Ето, видели смо како изгледа оно, у шта се обично ваљубљујемо и за чим уздишемо. Го је оно, чему певамо песме. Све то бива мање или више — на памет.

Тиме нисам хтео рећи, да и женска срца баш увек внају за чим гину и уздишу. Наше су панталоне таман згодне да прикрију бедне ноге, „суво пруће“, и клецава колена.

Можда сам малом претерао, али морате признати, да је славуј у сигурнијем положају од нас, кад прижељкује својој славујкињи, пили кад вити ерндаћ појури ва срном.

Читао сам негде причу, иако не могу више да се сетим свију појединости. Један велможа имао је повише девојака на удају. Међу њима је било и лепих, а допустите да будем галантан и кажем, било је међу њима и мање лепих. По свој прилици, отац ни једној ћерци није хтео да учини криво и ни једном просиоцу да даде првенство. Него је поставио све ћерке иза вавесе тако, да ву им се виделе само ноге, односно — ципеле, а провиоци су в оне стране завесе могли

да бирају.