Жена

198 | ЊЕНА

ћице. Таквих школа има данас у свију просвећених народа, а нарочито су у Шведској веома распрострте и разноврсне. Тамо те школе помаже држава, општине, женске задруге и друга добротворна друштва. У Упсали има „Нормална школа за домазлук“, где се учи 2 године. Али има школа, у којима траје курс 3 месеца, па и 4 недеље. Нарочито су ти кратки курсеви удешени по селима, и има путујућих учитељица, које су за ту струку нарочито училе и иду од села до села, те поучавају девојке од 14—24 година о свему што им је најпотребније да знају. Тамо се предаје све што је напредно у домазлуку, све што је модерна наука о чувању здравља установила; тамо се говори о васпитању деце, о кујни, о позиву девојке, жене и матере и т. д. За целокупну наставу у томе правцу истакнута је лозинка: „Да заштедимо времена, снагу, здравље и трошак!“

У Србији постоји већ од 8—9 година »ДРуштво за чување народног здравља,“ и чим је то друштво стало на ноге, почело је оснивати школе за сељачке домаћице. У програму тих школа пише у уводу ово:

„Сви мислени људи, који добро познају живот народни, тврде, да се широки слојеви народни неће моћи дићи културно ни здравствено, ако се не почне радити на томе, да се сама кућа тога народа, у коме он свој век проводи, не дигне са овога нивоа, на коме је она данас. А основ свакој кући је домаћица. За образовање наших домаћица није се скоро нико бринуо. Оно што су од својих неуких и празноверних матера у кући научиле, то су уносиле у куће у које су дошле као домаћице, те је зато сељачка кућа и остала неуређена и запуштена, јер у њу није тако лако могла да уђе ни једна здравија мисао, ни један напреднији рад.

Културни народи давно су увидели да је један од главних основа, како материјалном напретку, тако и здравственом, у томе, ако у сељачким домовима буде паметних, вредних и разумних домаћица. Они су зато обратили бригу на образовање домаћица сељачких, и подижући школе за такве дома-

|