Жена

489 ЈЕ НЕ

опрему, која се годинама шије, штрика, шлинга, везе, шупљика и т. д. Онда треба купити пли освојити младожењу, који у нашим крајевима постаје све ређа и ређа зверка, пи којп данас већ ни о чему другоме не говорп девојкама, него како се заверио, да се никада женити неће. И онда треба кум, стари сват, девер, гајдаш, тамбураши, или војна музика. Треба наћи сватовеку куварицу, и много друго, јер ако ма које од тога нема, брак се обично не може ни замислити. Затим долазе равни документи, и равуме се, штемплови на тим документима, јер бев штемплова нити се може културни човек родити, нити умрети. Треба крштено писмо, да њиме докажемо прво, да смо се заиста родили и да постојимо. Друго, да смо или мушко или женско, и да се види како нам се звао кум, који нас је ношао при крштењу. После до-

лазе оне друге сведоџбе. Сведоџба да спслужпо вој-_

ску. сведоџба да си каламио богиње, сведоџба да си три пута у правилним размацима оглашен у цркви, или да си у тој ствари добио од владпке диспенза цију и гомилу сличних ствари, које нисам споменуо. Понекад прође по неколико месеци и дуже, док на бави човек какво безусловно потребно ппемепо. Управо обпчан човек не може све то ни набавити, него му треба и по два адвоката, док му „у ваплетенпјим приликама“ набаве све што треба. Ко није никад горео, и није се никад женио, тај не зна каква је то беда.

Но све то није још — све. Пре него што се модеран човек ожени, мора да прими 5 до 10 агента разпих осигуравајућих друштава, који му доказују дужности овбиљпог мужа и оца. Кажу му: Оно је песмпслен и лакомислен човек, управо оно п није човек него звер, који пре но што ступш у брак, не осигура за случај смрти жени и деци извесну своту поваца. Онда треба објавити у новинама п у штампапом ппсму: Верени и препоручујемо се. Треба папрегнути све сећање и сву памет, да пе заборавимо ни једног пријатеља и познаника позвати у сватове, јер иначе добри пријатељи постају нам гепријатељи,