Жена

438 ЖЕНА

ступа катастрофа, као што нам у животу силни

жалосни примери јасно доказују и доказаше....

= + ж

Сви знамо, како се код многих наших породица негује девојка. Као пупољак, цвет, цвеће, које цвета и развија се, док га озарава миомирна роса и топли сунчани зраци. Док је девојка у добру, она је љупка и весела, и када јој се тако увек води и она је као нежан цвет, — а чим наступе непогоде, она вене, суморна је, сетна и невољна. Пита ће ко: зашто је то тако2 Зато, што су наши држали, да девојка не треба ништа да зна о породичној бризи, о очевим неудаћама, о дужностима домаћице, које и њу чекају, а најмање је знала о тешкоћама живота, о потребама породице, о међусобним друштвеним и човечанским обвезама, па ју је, као нежно и неискусно створење, свака најмања неудаћа непријатно и тешко дирнула. Њој није дата јасна слика о животу, њеној будућности, о силним непогодама човечанства, које оно има да савлађује у интересу свога самоодржања и развитка. Њој не беше дозвољено, да сазна мрачне стране живота, а она треба да је обавештена о својој будућности, о будућем животу.

— Данашња борба за живот тражи снажне, одважне људе, али ни жена не може бити из доба старог романтизма, него и она мора бити образовања у духу садашњости, која свесно живи, са сазнањем испуњава своје дужности, и мора бити прави помагач мужевљев у породици, која тражи социјално образовану женску са оштрим. погледом на своју садашњост. Па зар будућа жена — девојка не треба да зна ништа о тој својој будућности. Зар родитељи да не обавесте своје дете о том њеном будућем положају2 Треба. Девојка данас не треба да буде онај њежан цвет, који без сунца и росе мора да вене, него поносита млада јела, која ће када одрасте, знати и моћи да одоле бурама и непогодама свог бу_ дућег брачног и породичног живота.

— Па ко треба у првом реду да сазна тајне