Жена

6

400 ЈЕ НОА

Марија код ујка доктора на селу“ ; од др. Макса Окер-Блома

Превела Јулка Јањинћка. Београд. Дијанини штенци.

Јабука и трешња давно су прецветале. У тичјем гнезду на веранди пзлегли се већ мали тичићи, а Марија и Јелена често су уживале гледајући како те тице — њихови родитељи — лете и набављају храну за своје малишане. Нарочито је било ванимљиво гледати, каквом су брзином ове мале тице хватале муве, због којих и име добише, мухоловци. Чешће су обдетале око каквог прозора на кући, када би виделе муву, срнуле би на проворско окно, направиле брво мали круг и као стреле ухватиле муву. Са тихим цвркутањем јављале су малишанима свој долазак, а тичићи су у један мах разјапили своје мале, жуте, кратке кљуниће, али су отац и мати врло добро знали, да сваком тичету редом по једну муву метну у кљун.

Деца су често одлавила у забран, да беру јагоде. Понајчешће су отварале ограду, да могу по вољи улавити и излазити, али су је понекад и прескакале ради вежбања, јер је Јелена једном приликом зло прошла, кад је морала да скочи преко ограде доле.

Кад год су девојчице излазиле, обично их је пратила Дијана, шиљастих ушију и космата репа, који је при лепоме времену увек држала високо са заковрченим врхом и мало нахерен на лево, вртећи по мало њиме.

Ујак је и опет један дан провео ван куће на свом подужем путу, а ујна је била у свом домаћем послу, те су деца била упућена да сама шетају, равуме се, у пратњи Дијаниној. :

о Дијана се тога дана није појављивала, пако су је деца зивкала. Најзад узму своје лутке и однебу их у воћњак, да се сунчају и слушају тичје песме. Тек што су тамо отшшле, а стара их Анка зовне;

# Види у 4, 5. и 6. броју „Жене“: Како да обавестимо

~ женску децу о полним питањима 2

“