Жена

540 ВАСЕ БЕЈА

Јулка (упада у реч); Знам, тата! Ми смо жене једна, непотребна ствар.

Мргуд : Сасвим непотребна.

Јулка: Знам, знам! Само не знам, како то, да ти не волиш жене2

Мргуд : Ни једну!

Јулка: Наопако, тата! Па ти онда ни мене не волиш. (Прилази му сасвим близу и улагује се.)

Мргуд умирује је); Та но, но! Не кажем да те не волим. Волео бих да не морам ни тебе волети. Али морам.

Јулка: Знаш шта, тата! Да л ти мене волиш што мораш, да л ти мене волиш што хоћеш, да л' ти мене волиш што нећеш, свеједно ми је. Главно је, да ти мене волиш. (Грли га).

ПОЈАВА Ш. (Долази Журићка).

Жоурићка: ЖКурим, журим! Одмах ћу отићи..

Треба да преставим ручак. А код мене се данас и

пере. Само сам свратила да завирим шта радите. Јулка: Стрина, извол'те сести! | урићка: Јао, дете, како бих села 2! Ти не знаш,

како ја журим.

ПОЈАВА ГМ.

Улази Јанићка и прва и друга тетка. Свака носи путничку торбу и пуно кутија. То остављају у крај. Прво се поздрављају са Мргудом, па онда са Јулком и Журићком. Јанићка прво прилази Мргуду и љуби га.

„Мргуд: 'Га мани, забога, докле ћешр Зар код вас жена ништа не може да прође без цмакања и лизања 7

_ Јанићка: „Леп си ми брат! Ми стигле са желевницом, имамо стотину пртљага; не знамо да се окре-

немо, а ти стојиш тамо, па нас и не гледаш. Ја ви-.

чем: Мргуде, Мргуде!.. али ти оде као пз пушке, Мргуд: Нисам вав познао. Ти знаш, да ја не марим пиљити у жене, И нашто2 Јапићка: Знам, знам! Жене су потпупо непотребна ствар.

Мргуд: 'Тако је!

А

та

.

ПАРИ дана.