Жена

ЖЕНА | 545

сместа сам извадио оданде свој новац и поверио га мом пријатељу Марку, да он управља и тргује. А она ће задруга пропасти, пропашће, кажем вам, чим сте ви умешале своје прсте. Лепо је онај писао: Треба створити што пре и код нас Срба калуђерице, али онда све вас у калуђерице, и то на какво острво. Али одох ја! Време је. (Почне нагло закопчавати капут, а откине му се дугме.) Иглу и конца, брво! (Свака отвара своју кесицу, коју има о руци и вади иглу. Све се гурају око њега да му сашију дугме: Ја ћу! Дај мени! Ја ћу!)

Мргуд (кад види толико жена око себе); Господе, створитељу света, неба и земље, свега што видимо и не видимо... (закашље се, не може даље) 'Ги... (Опет се закашље)

Јулка: Немој да се мучиш, тата, ја ћу довршити: ...Ти, који цео свет одржаваш и отечески о њему промишљаваш, — спаси ме!

1. тпетка (која му шије дугме): Стој мирно! Гледам те, мало час ниси могао да обучеш капут. Ниси у стању да сашијеш ни једно дугме. А опет велиш, да смо ми непотребне ствари и то савршено непотребне ствари.

Софија (Журићки): Ама седи, стрина Като!

Журићка: Како седи2! Сматрај, као да сам већ отишла. Ти не знаш, колико се ја журим. 'Треба да преставим ручак, а код мене се данас и пере.

ПОЈАВА М!:. _ Писмоноша улази. Доноси писмо.

Птемоноша (Прилази Мргуду): Молим, препоручено писмо.

Мргуд (одмахује руком): Ено, жена ће потписати!

пет каква тетка или стрина честита. Наравно! Опет

сте једнога уловиле и стрпаћете га у кавез.

(Софија потписује).

(Писмоноша одлази.)

Софија: Хм! Писмо из Хамбуга. Да отворимр

Мргуд: Отвори!

(Софија отвара писмо. Мргуду сашили дугме на капуту, па и он прилази жени и чита.)

Журићка: Бадава, треба да идем Имам да преставим ручак... Софија (узрујано): Ето ти га на!