Жена

ЖЕНА 559

товање по словенским земљама Турске империје у Европи“. Ово је дело 1879. године угледало већ друго издање, уз које је чувени државник Ојадзгопе написао предговор. Касније вредно проучавајући словенски народ и његов карактер прошире ово дело са честим наглашавањем: „да Балкат тритада балканским народима“.

У Босни их изненади, како је народ, па и средњи сталеж, културно врло слабо стајао и одвећ на ниском ступњу образовања био и увидеше, да ту треба брзе и озбиљне помоћи. Године 1866. отвори у Сарајеву једну женску школу са намером да је касније прошири и претвори у препарандију. У том заводу су сиромашне Босанке добивале стан и храну бесплатно.

Од како је света, било је рђавих људи, који су најчистије, најплеменитије дело осуђивали и криво тумачили. Тако је и мис Пђу-јева имала много неприлика. Но она би урођеном јој енглеском мирноћом одговарала на сва нападања обично овако: „Сачекаћемо и видећемо једнога лепога дана ко су мисијонари и какви су!“ — И дошао је тај „лепи дан“ када су јој се и непријатељи морали клањати. 1874. год. умре [ој пријатељица и верни друг у сваком подузећу, но она је стегла своје срце ипошла даље опредељеним путем.

Год. 1875. када је букнуо „Херцеговачки устанак“ и поплавио читаву Босну, распусти и она свој завод у Сарајеву, а да не би сиротице одједном остале без игде ичега, пошаље све своје ученице у Праг, у женску школу. Тада је била у Босни велика беда и невоља. — Са новом својом пријатељицом Дуопзјоп-овом скупи у Енглеској 40.000 круна и подели. их међу босанским невољницима. Ишла је од места до места помажући јаднике, није презала ни од чега. Само онај, који познаје какви су путеви зими по Босни и ког су већ шибали далматински ветрови — само тај може појмити шта значи. овако путовање. — И када је народ већ изнемогао, још јаче осиромашио, малаксао, мис |тђу-јева је скупљала децу око себе, подизала школе у Славонији, а учитеље награђивала са 100 круна месечно. Све је ово чинила