Жена

566 О БОРАЕНЕМА

Ос браку; јер у том питању живимо у мраку. (Озбиљно ћеретање.) Од непознатог писца.

Шаренп лептир сунча се сред мирисног цвећа. Занесен вунцем и мирисом, равдрагано лети по простору, и када нађе лептирицу, која је његова фела, вија се њоме од цвета до цвета, и његова чежња за њом траје неколико тренутака. Тек су се састали, а већ одлете на разне стране. Она снесе на згодном месту јаја, и нема више никакве бриге и посла. Без ичије помоћи јаје се развије у гусеницу, гусеница, се увије у чауру, из чауре излети лептир. Излети у шарени свет.

Код животиња, које морају да негују и одхрањују младе, већ је потребно гњездо, п ту већ видимо брак. Не живе само дотле у ваједница, докле се зачне младо, него врше у заједници своју природну дужност, негују п одхрањују свој плод. И та њихова. заједница остаје код многих и многих животиња до смрти.

Човеков плод долави на свет потпуно несвестан и немоћан. Новорођенче би морало угинути, кад не би наишло на највећу негу. Растење, јачање и развијање најсавршенијег створа, човека, најдуже траје! Ту већ и сама природа захтева да брачна веза буде што чвршћа.

Што је год савршеније и развијеније друштво, у коме живе људи, тим дуже траје неговање и васпитање детета, ту је потребан дуги низ година, док млади човек може оставити родитељско гњездо и без родитељске помоћи живети својим, самосталним животом. У овом случају захтева природа, да брак буде што дуготрајнији и тешњи.

Идући тим природним путем, постала је она најсавршенија вева између два људска створа. Вева, спојена примамљивом интимношћу, веза са тако великим заједничким интересима, да се два живота слију потпуно уједно п кроз све беде и невоље остају нераздвојени до гроба.