Жена
576 ВЕНА
звукла све што је било по месарницама и пекарницама. Из куће једнога трговца, који тргује са животним намирницама, развукле су све, па онда запалише кућу. Овај покрет захватио је и један део Белгије.
(0 овим побунама жена може се разно судити. Многи ће без сумње напасти женскиње, што се служе онаким сретствима, која им не приличе. Али се мора узети у обзир, да је само највећа невоља могла нагонити женскиње да се лате оваковог корака. Њима је поверена кућа, оне треба да набаве храну за своје домаће, а то нису у стању при данашњим ценама животних намирница, које су се управо удвостручилеНе може бити друкчије но да су им мужеви и пребацивали, што нису у стању да макар и приближно створе и данас оно што су до сада биле у стању. Нема сумње, да ће владе почети озбиљније да мисле о узроцима скупоће но до сада. Сасвим је право, да онај, који целога дана ради, треба да има бар толико прихода, да може макар и скромно издржавати своју породицу. Када би сеи женама дало право гласа, нема сумње, да би се оне бориле да се створе здравије економске прилике. У томе случају имале би и оне друга поља да се боре за боље дане, а овако су се у очајању своме латиле крајњег средства.
Цариградске жене за своје право.
У Цариграду се основао женски клуб, коме је била задаћа да ради на остварењу женских права. Познато је, да тамо жена данас у опште и нема права, него је у пуном смислу речи роб. Но и тај клуб није био дуга века, јер је полиција забранила састајање зато, што ни један закон не дозвољава женскињама стварање ма каквих друштава. Кад су отишле султану, међу њима и жена Тефик Ризе, који је вођа младотурске странке и сестра председника турског сабора Ахмед Ризе, султан није могао да их не прими и ако је ово први пут да женска депутација излази пред султана. Оне су изложиле султану положај турских жена, који никако не може остати у двадесетом веку онакав, какав је био до сада, и молиле га да скине забрану и дозволи састајање женскога клуба. Износиле су, да женскиње имају у Цариграду данаске свој лист, да раде и на другим листовима и да и оне хоће да учествују у борби за напредак своје отаџбине.