Жена

ЖЕНА | 608

~ ~ абог чега су деца развенчала Јулкициног лутка од Бојанине лутке2

ПРИПОВЕТКА).

Јулкици је било око 10 година. Глупава за цело пије била, али није знала да схвати: шта не треба казати и шта треба сакрити пред светом. Због тога је била на страх њених родитеља, који су је прозвали — брбљуша.

Отрчи н. пр. преко пута до госпође Љубе, а тамо је читаво друштво.

— А гле наше Јулкице! Како си, Јулкице7 поздравља је госпођа Љуба.

— 'Тетка Љубо, казала је моја мама, да сте ви једна сасвим ординарна крмача.

— Ју, рано моја, а како бп твоја мама такво што казала! И зашто би она то казала2

— Тако ми бога, тетка Љубо, вацело је казала. Ви сте је оговорили, да је она зато дошла последња на беседу, само да сви гледају у њу и виде њену нову тегетплаву хаљину. Па зато је казала.

— Е, па кад је казала, рано моја, поздрави лепо твоју маму и кажи: јој хвала !

Јудкица отрча кући. — Мама, поздравила те тетка Љуба, и казала ти хвала.

— А зашто, рано2

-— Зато, што си ти данас о ручку казала тати, да је она једна сасвим ординарна крмача.

Кад се то догодило, било је Јулкици скоро 8 година. ЈЊена је мати очајавала. Хајде, да тако што учинп дете од 4 до 5 година, па још које како. Али да дете од 8 година буде још увек толико глупаво, то је заиста страшно. 6 . Па је било ствари, које је Јулкица још и у десетој години веома тешко схватала. Н. пр. каже јој мати: Отиди, чедо, до стрина Кате, и кажи јој, да јој се лепо захваљујем и поздрављам је, али не могу доћи данав по подне код ње, јер сам почела укувавати воће, па не могу прекинути.

Јулкица само звера и не миче се. — А како јој могу, мама, тако што казати, кад није истина2