Жена

610 ВЕНА

— Није доста! Него има других ствари. Кад је жена неваљала.

— Како неваљала 2

— Оставите то само мени. Све ћу ја то пепитати тату, па ћемо онда у другу недељу сиграти раввенчања.

— Немој тп много да га питаш, да не извучеш, вели Бојана.

— Е да! Мој тата ће ме из шале зврцнутп мало по челу и казати: А шта ће ти врага тор али ће ми казати.

Деца се опростише, па су на поласку још једном световала Јулкицу, да оно не пшта матер. Но Јулкица се насмеја и отрча право у собу матери.

Мати јој је седела и читала, а она улсте као вихор: — Слушај, слатка мама, да те питам нешто.

— Питај, чедо!

— Кажи ми, мама, како долазе на свет деца2г Алп немој молим те, да ме вараш

Мама се скоро скаменила. Па јој онда каже строгим гласом: — Бевобравнпце! Како смеш тако говорити с твојом мамом2 Кад сам ја још тебе варала2

Јулчица устукну мало: — Опрости, мама, алија внам, да ти мени нећеш све да кажеш. Има што п ти и тата крпјете предамном. Ми смо се девојчице данас на мом журу разговарале о том, па сам пм обећала, да ћу те питати. Али ти напред кажем, немој ништа да говориш о роди, јер ја знам све.

Матери је зацрнело пред очима. Већ годину дата. МО Прнаеоми ода носнети своју кћер у такозване „тајне природе“, које управо не би требало тајпти. И њезин отац јој је говорио да то уради. Али се она скањивала од данас до сутра, а сада је већ — доцне. Данас су већ њену кћер обавестили о томе други. Данас све то у очима њена детета има неку тајанствену драж.

Јулкица је гледала матери у очи и чекала разјашњење. И она виде, како мати њена црвени пред њом, и како се збунила. Било јој жао матере, па онда рече: — Па кад нећеш, не мораш.

— Другп пут! рече мати. Идп саду твоју собу