Жена

620 ВЕНА 1 према томе и оне — те још како треба да вежбају и снаже своје тело.

У данашњој утакмици и животној борби женскиње су изложене мал те не више него мушки неприликама и неповољностима у своме животу. Многе се препреке и сметње стављају њиховом напредовању, за све то треба не само здрав разум и честитост, већ и одважност, присебност, здраво и снажно тело, да издржи напоре и многобројна искушења животна, која никога не мимоилазе. А да ли је начин васпитавања женске младежи, који је овладао у нашим породицама, удесан да спреми дете за борбу животну 2 Зацело да не.

Из свакидањег искуства знамо, да само онај побеђује ко је снажан, јак, отпоран; а наши родитељи вођени слепом љубави, која је глуха за сва начела, што треба да управљају њиховим васпитним радом, позивајући се на изреку: „жена је рођена васпитачица“, и ослањајући се на ону „урођену педагогију“, коју на своју руку изводе наше матере и очеви, у место да се старају да деца стеку сва својства нужна за борбу животну, размазе и разнеже децу, те као слаботиње и мекушци остављају она дом родитељски. Та такозвана „урођена педагогија“ има много на души, јер не само сваковрсне погрешке и глупости при телесном васпитању деце, него и клице злим навикама, које ће се доцније јавити при развитку, падају њој на терет. А како пролазе мекушци и слаботиње2г Обазримо се по природи. Погледајмо у живот, те ћемо видети да редовно пропада, подлеже што је слабо, кржљаво, неразвијено. Зато се врло варају они родитељи, који мисле да чине деци љубав кад њихову дечју удобност стављају као највиши обзир. Резултат је том — прекомере нежном — поступању обично тај, да деца кад одрасту, понајвише клону при првом удару, при првој беди, која их снађе, и тада увиђају, да им таква инстинктивна љубав родитељска није донела никаква благослова, већ напротив невоље и изненађења, те стога и имају разлога да такву љубав родитељску сматрају као узрок свој несрећи у животу.