Жена

630 Еп Е РА

О браку, јер у том питању живимо у мрану. (Озбиљно ћеретање.) Од непознатог писца.

Био сам у сватови, и кад је било „најлешпе“, тако у зору, дође ми жена и каже: — Мени је сасвим доста, хоћу кући.

Мени је било још рано п наговарао сам је да остане, али она неће. Напослетку је стрпам у колап кажем јој: — Сретан пут!

Кад одзврише кола, пита ме деда Васа: — И тп је пусти да иде!

— Па кад хоће, шта ћу 10]!

— Ал ти ви јој и три пут казао да остане.

— Да сам јој казао н десет пути, не би помогло.

— То и јест оно... Ја кад мојој. баби једаред кажем: — Сад се не иде, она не чека да јој то кажем и други пут. Ал' какви сте ви господа2

— Какви смо ми господа2

Место да ми одговори, он ме пита: — Хоћеш ли ми прано казати, ако те нешто · питам» Питај! ; — Кажи мп право: — Јеби ли ти кад-год ударпо

твоју жену !2 — А како бих ударио жену!2 - Внам, знам! – Кажеон. — Ви сте учили школе, па сте НЕ љубите жене у руку, и говорите им: Ради како год хоћеш! А код нас је како ми хоћемо. Па у свему тако!

Деда Васа је још од оних старих, али ти већ изумпру п код ратара. Пре кад су се возили са жепом на колима, нису никад допуштали да жена седне пород њих п гледа — напред. Жена је седела окренута лицем на противну страну. Није му могла ни у том бити равна.

Сад су попустили и у том, па иу другом. Жене не трпе више да их бију, то није лепо више ни код њих, само се још као мало извињавају што не бију жене, јер кажу: — Кад бијеш жену, истерујеш из ње једнога ђавола, али утерујетш у ту аза ђавола.

Ке је то било пре, видећете најбоље, кад вам