Жена

АЕ А 6838

Године 1906. дошао је патријарх Бранковић у познати сукоб са српским народним црквеним сабором, па није хтео да савпва митрополијски црквени савет, што га је бирао онај сабор. А митрополијски савет је последња инетанција за развађање бракова, и као што не може бити смртне пресуде, а да та ствар не пређе и највиши грађански суд, тако не може бити ни развода, а да та ствар не пређе и највиши црквени суд.

Кад је већ прошла година дана, а митрополијски савет се не састаје, звао нас је неколицину тадањи минпстар-председник Векерле, да се та ствар како год уреди.

Била је онда по среди читава гомила великих п важних спорних питања, али министар-председник све једнако говори само о митрополијском савету и како да се он сазове. У један мах рече: — Све оно друго не жури баш толико и може и причекати, али знате ли ви, да ми сваки дан обијају прагове и пшшу писма људи, а нарочито жене и њихови протектори, да удесимо што пре савив митрополијског црквеног савета, јер иначе не могу да се равведу. Наравно! Данас је важан државни интерес да се равведу они, којима је већ стало до тога.

Из свега излази, да се у многоме променило време, управо да смо се у томе времену променили ми. Нит" мати више говори кћери: — Он је твој ПоСпОа и бог! Нит' отац говори кћери кад дође до густога: — Скачи у бунар и вешај се о таван! Него јој бузним · очима каже: — Ја сам те, ћерко, родио, твоја родитељска врата су ти отворена. А већ и жена је дошла до сазнања, да је и она „жива душа и не може и неће да отрпи више све. И као што никад више неби могли да нагоните људе, да буду нир. покорни спахијински кметови, као некад, тако је прошло ионо време, када би могле жене да буду у оној покорности, у којој су биле пре.

Брак је све више својевољна заједница, који се оснива на душевној сродности и равноправности. А. где нема душевне сродности не може да буде ни праве душевне ваједнице.